Kalkulator bolovanja 2026 – naknada zarade i obračun

Prikazani iznos je naknada zarade za pun mesec sprečenosti za rad. Prvih 30 dana obezbeđuje je poslodavac iz svojih sredstava, a od 31. dana Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), prema čl. 101 st. 1 Zakona o zdravstvenom osiguranju. Izuzetak je povreda na radu ili profesionalna bolest: tada naknadu od prvog dana i za sve vreme sprečenosti obezbeđuje poslodavac, dok traje radni odnos, a ako radni odnos prestane, isplatu od dana prestanka obezbeđuje RFZO (čl. 101 st. 3 i 4). U osnov ne ulaze naknade troškova kao što su prevoz, topli obrok i regres, pa je naknada po pravilu osetno niža od vaše redovne neto zarade – to je i najčešća greška u očekivanjima zaposlenih.

Šta se promenilo za 2026. godinu

Procenti naknade ostali su isti – 65% za bolest i povredu van rada, 100% za povredu na radu, profesionalnu bolest i održavanje trudnoće. Glavna promena u 2026. je viša minimalna zarada koja čini donji prag: 371 din. neto po času, što je 10,1% više od 337 din. koliko je važilo krajem 2025.

Stope naknade propisane su zakonom i ne menjaju se godišnje. Ono što se menja jeste donji prag – naknada ne sme biti niža od minimalne zarade za mesec obračuna. Pošto je minimalna cena rada od 1. januara 2026. porasla na 371 din. neto po času, donji prag je za mesec sa 160 sati 59.360 din., a za mesec sa 184 sata 68.264 din. Za zaposlene čiji obračun (procenat × prosek) padne ispod tog iznosa, naknada se podiže na minimalnu zaradu. Kalkulator iznad odmah prikazuje i koliko bi naknada iznosila po pravilima iz 2025, pa razliku vidite za svoj konkretan slučaj.

Vrednosti naknade i pragovi za 2026.

Naknada zarade za bolovanje u 2026. iznosi 65% osnova za bolest ili povredu van rada, negu člana porodice i izolaciju, a 100% za povredu na radu, profesionalnu bolest, davanje organa i održavanje trudnoće. Za istu zaradu to je razlika od preko trećine iznosa, a sledeća tabela pokazuje i ko naknadu obezbeđuje po razlogu sprečenosti za rad.

Izvor: Zakon o zdravstvenom osiguranju, čl. 95 i 101 i Zakon o radu, čl. 115.

Pravilo „prvih 30 dana poslodavac, zatim RFZO“ ima izuzetke koji lako promaknu. Kod povrede na radu ili profesionalne bolesti naknadu od prvog dana i za sve vreme trajanja sprečenosti obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava, dok traje radni odnos; ako radni odnos prestane, isplatu od dana prestanka obezbeđuje RFZO (čl. 101 st. 3 i 4 ZZO). Kod dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva, kao i kod nege bolesnog deteta mlađeg od tri godine, naknada se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja od prvog dana sprečenosti (čl. 101 st. 2). Redovna nega člana uže porodice ostaje 65% osnova (čl. 95 st. 1), ali naknada iznosi 100% kada drugostepena lekarska komisija RFZO produži pravo zbog nege deteta do navršenih 18 godina života kod teškog oštećenja zdravstvenog stanja deteta: teškog oštećenja moždanih struktura, maligne bolesti ili drugog teškog pogoršanja (čl. 95 st. 2 u vezi sa čl. 78 st. 3).

Donji prag prati istoriju minimalne cene rada:

Gornji prag deluje na suprotnom kraju: naknada ne može biti viša od 65%, odnosno 100% najvišeg osnova, a najviši osnov čini pet prosečnih mesečnih zarada u Republici (čl. 88 i 96 ZZO). U praksi se retko aktivira – pogađa samo zaposlene sa zaradom znatno iznad proseka.

Kako računamo naknadu

Naknadu računamo po formuli: procenat (65% ili 100%) × prosečna neto zarada iz prethodnih 12 meseci. Rezultat se zatim poredi sa donjim pragom (minimalna zarada za taj mesec) i gornjim pragom (pet prosečnih zarada). Isplaćuje se iznos unutar tih granica.

Osnov za naknadu je prosečna zarada koju ste ostvarili u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila sprečenost za rad (čl. 87 ZZO). Primer: ako vam je prosečna neto zarada 150.000 din., a na bolovanju ste zbog bolesti (65%), obračun je 0,65 × 150.000 = 97.500 din. mesečno. Pošto je taj iznos iznad minimalne zarade, donji prag se ne aktivira i isplaćuje se 97.500 din. Da je reč o povredi na radu, naknada bi bila 100% – punih 150.000 din.

Prethodni staž osiguranja ne odlučuje o tome da li naknada pripada, već kolika je. Prethodno osiguranje je staž u obaveznom zdravstvenom osiguranju od najmanje tri meseca neprekidno ili šest meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci (čl. 50 st. 1 ZZO). Osiguranik koji u momentu nastupanja sprečenosti nema prethodno osiguranje ne gubi pravo na naknadu: pripada mu naknada zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u visini minimalne zarade za mesec za koji se naknada isplaćuje (čl. 50 st. 3 tač. 3 i čl. 74 st. 1), a od dana sticanja uslova naknada se obračunava po redovnim pravilima (čl. 74 st. 2).

Od 1. januara 2026. ukinuta je papirna doznaka – potvrde o privremenoj sprečenosti za rad izdaju se elektronski kroz sistem e-Bolovanje, pa zaposleni više ne mora poslodavcu da donosi papirnu doznaku. Poslodavci su bili dužni da se registruju i pristupe softverskom rešenju e-Bolovanje – Poslodavac do 1. januara 2026, dok preduzetnik koji zapošljava jedno ili više lica to mora da učini do 1. januara 2027. (čl. 13 Zakona o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad, Sl. glasnik RS br. 109/2025). Za bolovanje preko 30 dana poslodavac je od 1. aprila 2026. dužan da kroz to softversko rešenje podnosi zahtev za obračun naknade zarade i prima obračun nadležnog organa, a istim putem podnosi i prigovore, odnosno zahteve na ocenu lekarske komisije (čl. 4 st. 1 tač. 2 i 3 i čl. 15 istog zakona). Kancelarija za IT i eUpravu saopštila je 1. aprila 2026. da poslodavci zahtev RFZO-u za obračun ili refundaciju naknada zarada na teret RFZO šalju isključivo elektronski, kroz sistem „eBolovanje – Poslodavac“ na Portalu eUprava, umesto ranije papirne predaje obrazaca OZ-7 i OZ-10 filijali RFZO-a uz doznaku.

Obračun bolovanja preko 30 dana: šta se menja od 31. dana

Obračun bolovanja preko 30 dana radi se po Zakonu o zdravstvenom osiguranju: od 31. dana naknadu zarade obezbeđuje RFZO, a zaposlenom je i dalje isplaćuje poslodavac. Filijala RFZO obračunava naknadu i prenosi sredstva najkasnije u roku od 21 dana od prijema zahteva, a poslodavac ih isplaćuje u roku od sedam dana (čl. 101 i 102).

Obračun bolovanja do 30 dana ide po drugom propisu nego dani posle tridesetog. Osnov za naknadu koju poslodavac isplaćuje iz svojih sredstava utvrđuje se po propisima o radu (čl. 86 ZZO). Zaposleni ima pravo na najmanje 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila sprečenost kod bolesti ili povrede van rada, odnosno 100% kod povrede na radu ili profesionalne bolesti, s tim da naknada ne može biti niža od minimalne zarade (čl. 115 Zakona o radu). Tabela prikazuje redovan slučaj; kod povrede na radu i profesionalne bolesti poslodavac naknadu obezbeđuje i posle tridesetog dana.

Kalkulator na vrhu strane radi i kao kalkulator bolovanja preko 30 dana: računa procenat od prosečne zarade iz prethodnih 12 meseci i primenjuje donji i gornji prag. Za orijentaciju su ponuđene dve aktuelne vrednosti. Prosečna neto zarada u Srbiji obračunata za jul 2026. iznosila je 121.346 dinara, a medijalna 95.036 dinara (Republički zavod za statistiku, saopštenje od 25. septembra 2026). Medijalna zarada znači da polovina zaposlenih prima do tog iznosa, pa je za većinu realnija polazna tačka od proseka.

Kada novac stiže zaposlenom

Od 31. dana novac zaposlenom ne uplaćuje Fond direktno. Naknadu zarade koja se obezbeđuje iz sredstava RFZO zaposlenima isplaćuje poslodavac: filijala RFZO najkasnije u roku od 21 dana od prijema zahteva sa svim dokazima vrši obračun i prenosi sredstva na poseban račun poslodavca, a poslodavac je dužan da ih isplati osiguraniku najkasnije u roku od sedam dana od prijema (čl. 102 st. 1, 3 i 4 ZZO). Ta dva roka teku jedan za drugim, a prvi počinje tek kada filijala primi zahtev sa svim dokazima. Zato vredi proveriti kod poslodavca da li je zahtev poslat.

Kada se dva bolovanja računaju kao jedno

Dva kraća bolovanja mogu zajedno da pređu granicu od 30 dana. Ako je osiguranik sprečen za rad zbog jedne bolesti ili povrede, a narednog dana, odnosno najduže u roku od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti, bude sprečen za rad zbog iste ili druge bolesti ili povrede, dani sprečenosti povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade (čl. 75 st. 1 i 2 ZZO). Kod prekida dužeg od šest dana dani sprečenosti se ne povezuju, pa se novo bolovanje računa zasebno.

Osnov kod dugog bolovanja i nepotpunih 12 meseci

Kod dugog bolovanja osnov ne ostaje zamrznut. Kada osiguranik prima naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja duže od dva kalendarska meseca, ima pravo na usklađivanje osnova sa kretanjem prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, od prvog dana narednog kalendarskog meseca po isteku drugog kalendarskog meseca neprekidne sprečenosti (čl. 91 ZZO).

Posebno pravilo važi za one koji nemaju zaradu u svih 12 meseci. Ako osiguranik koji ispunjava uslov prethodnog osiguranja nije ostvario zaradu u svih 12 kalendarskih meseci pre meseca u kojem je nastupila sprečenost za rad, osnov čini prosečna zarada za vreme za koje je ostvario zaradu, a za mesece bez zarade minimalna zarada za te mesece. Ako zaradu nije ostvario ni u jednom od tih 12 meseci, osnov je minimalna zarada za mesec za koji se naknada isplaćuje (čl. 88 st. 3 i 4 ZZO).