Sporazumni raskid ugovora o radu: ide li naknada 2026?

Odgovor na najčešće pitanje kod odlaska sa posla glasi jasno: sporazumni raskid ugovora o radu po pravilu znači da nećete dobiti novčanu naknadu za nezaposlene od Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Razlog je jednostavan – naknada pripada onome ko je ostao bez posla bez svoje volje, a sporazum potpisujete upravo svojom voljom. Ipak, priča se tu ne završava: pravo možete steći kasnije, kada ponovo ispunite uslov staža osiguranja, sporazum potpisan pod pritiskom može se osporavati pred sudom, a poslodavac ima obavezu da vas pre potpisa pisano upozori šta gubite. Program rešavanja viška zaposlenih, suprotno raširenom uverenju, nije prečica do naknade. Ažurirano 11. oktobra 2026. godine: ispravljeni su delovi o programu viška zaposlenih, o roku od 30 dana za podnošenje zahteva i o rokovima za osporavanje sporazuma, a tekst i dalje obuhvata naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor, koja vam pripada bez obzira na to da li imate pravo na naknadu od NSZ.

Da li posle sporazumnog raskida sledi novčana naknada?

Po pravilu ne. Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti daje pravo na naknadu kada radni odnos prestane bez volje ili krivice zaposlenog. Sporazumni raskid ugovora o radu spada u prestanak vašom voljom, pa naknadu možete ostvariti tek ako ponovo ispunite uslov od najmanje 12 meseci osiguranja u poslednjih 18 meseci (član 67. stav 2).

Novčana naknada za slučaj nezaposlenosti nije univerzalno pravo svakog ko ostane bez posla. Prema Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, naknada pripada onome kome je radni odnos prestao mimo njegove volje – na primer kod otkaza od strane poslodavca zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, isteka ugovora na određeno vreme ili stečaja poslodavca. Za nezaposlenog kome je radni odnos, odnosno osiguranje prestalo njegovom voljom ili krivicom važi drugačije pravilo: prema članu 67. stav 2. istog zakona, on pravo na novčanu naknadu može ostvariti tek ako ponovo ispuni uslove iz člana 66 – najmanje 12 meseci osiguranja, neprekidno ili s prekidima, u poslednjih 18 meseci. Sam sporazum, dakle, ne donosi naknadu; do nje se dolazi tek kada se uslov staža ispuni iznova.

Upravo tu se sporazumni prestanak radnog odnosa razlikuje od otkaza. Kada potpišete sporazum, vi se saglašavate sa prestankom – dakle prestanak je nastupio vašom voljom. Zato NSZ takav zahtev po pravilu odbija. Kod otkaza zbog viška slika je sasvim drugačija: prema članu 160. Zakona o radu, zaposleni kome poslodavac posle isplate otpremnine iz člana 158. otkaže ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom ostvaruje pravo na novčanu naknadu, kao i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu, u skladu sa propisima o zapošljavanju. Poslodavci tu razliku ponekad koriste: umesto da vas proglase tehnološkim viškom (što ih obavezuje na otpremninu i formalni program), ponude vam sporazum, čime oni izbegavaju troškove, a vi ostajete bez naknade.

Šta je poslodavac dužan da uradi pre potpisivanja

Sporazumni prestanak uređen je članom 177. Zakona o radu: radni odnos prestaje pisanim sporazumom poslodavca i zaposlenog. Ključno – poslodavac je dužan da vas pre potpisivanja pisanim putem obavesti o posledicama, pre svega o tome da sporazumom gubite pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti.

Ovo pisano upozorenje nije formalnost. Ono postoji da biste odluku doneli svesno, znajući da se odričete i naknade i uplate doprinosa za period koji bi ona pokrivala. Izostanak obaveštenja može imati težinu pred sudom: presudom Rev2 4686/2022 od 29. marta 2023. Vrhovni kasacioni sud odbio je reviziju poslodavca i potvrdio poništaj sporazuma o prestanku radnog odnosa kao nezakonitih. Sporazumi nisu bili proizvod podudarne volje poslodavca i zaposlenog izražene slobodno, jasno, nedvosmisleno i bez mana volje, a poslodavac zaposlene pre zaključenja nije pisanim putem obavestio o posledicama (član 177. stav 2. Zakona o radu).

To ipak nije automatizam. U presudi Rev2 2125/2021 od 16. novembra 2022. isti sud je razmatrao slučaj u kome je zaposlena pre potpisivanja obaveštena usmeno, a pisano obaveštenje joj je dostavljeno naknadno – i ocenio da to ne ukazuje na ništavost sporazuma. Propust pisanog obaveštenja je, dakle, argument koji vredi imati, ali ne i garancija da će sud sporazum poništiti. Zato pre potpisa uvek tražite da vam se posledice saopšte u pisanoj formi i sačuvajte taj papir.

Koji su uslovi za novčanu naknadu?

Dva su osnovna uslova. Prvo, potreban je staž osiguranja od najmanje 12 meseci, neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci. Drugo, morate se prijaviti Nacionalnoj službi za zapošljavanje i podneti zahtev; ako to učinite u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa, odnosno osiguranja, naknada vam pripada od prvog dana.

Rok od 30 dana lako se propušta u haosu koji prati odlazak sa posla, a kašnjenje ima cenu. Prema članu 68. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, novčana naknada pripada od prvog dana od dana prestanka obaveznog osiguranja ako se prijavite i podnesete zahtev Nacionalnoj službi u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja. Ako zahtev podnesete po isteku tog roka, pravo ne propada, ali naknada pripada tek od dana podnošenja zahteva. Pravo na naknadu nema samo onaj ko zahtev podnese po isteku vremena za koje bi mu naknada pripadala. Svaki dan kašnjenja zato pomera početak isplate, pa se isplati prijaviti se odmah.

Uslove i način ostvarivanja prava detaljno objašnjava Nacionalna služba za zapošljavanje. Važno je razumeti da ovi uslovi vrede za one koji uopšte imaju pravo na naknadu – kod čistog sporazumnog raskida staž koji ste stekli do potpisa neće vam pomoći, jer zakon traži da uslov od 12 meseci osiguranja u poslednjih 18 meseci ispunite ponovo.

Kolika je novčana naknada u 2026?

Visina naknade računa se tako što se osnovica dnevne naknade množi ličnim koeficijentom nezaposlenog, a mesečni iznos množenjem dnevne naknade brojem dana u mesecu. Od 1. februara 2026. najniža mesečna naknada iznosi 33.745 dinara bruto (22.170,47 dinara neto), a najviša 78.226 dinara bruto (51.394,48 dinara neto).

Lični koeficijent je odnos vaših zarada i osnovica osiguranja u poslednjih 12 meseci prema prosečnoj godišnjoj zaradi u Srbiji, koja za 2025. iznosi 1.813.032 dinara. Ko je zarađivao oko proseka imaće koeficijent blizu jedinice; ko je zarađivao više, imaće viši koeficijent, ali uz zakonski maksimum. Zvaničnu metodologiju obračuna daje Nacionalna služba za zapošljavanje.

Kako to izgleda na konkretnom primeru? Ako je vaš lični koeficijent približno jedan (zarada na nivou proseka), dnevna naknada iznosi oko 1.507 dinara, pa za mesec od 30 dana dobijate približno 45.200 dinara bruto – što upada u zakonski raspon između minimuma i maksimuma. Da biste osetili razmeru: najviši iznos od 78.226 dinara i dalje je znatno ispod prosečne mesečne zarade u zemlji, pa naknada služi da premosti period bez posla, a ne da ga u potpunosti nadoknadi. Iznosi se usklađuju jednom godišnje i, prema dostupnim podacima, ostaju važeći i u avgustu 2026. godine.

Koliko dugo traje isplata naknade?

Trajanje zavisi od ukupnog staža osiguranja: 3 meseca za staž od 1 do 5 godina, 6 meseci za staž od 5 do 15 godina, 9 meseci za staž od 15 do 25 godina i 12 meseci za staž preko 25 godina. Izuzetno, naknada pripada 24 meseca onome kome do penzije nedostaje do dve godine.

Što je duži radni vek, duže traje i „mreža“ koja vas hvata kada ostanete bez posla. Zvanične granice po stažu objavljuje Nacionalna služba za zapošljavanje.

Kako da postupite: pre potpisa i posle prestanka

Postupak je jednostavan, ali redosled koraka je bitan. Pre potpisivanja tražite pisano obaveštenje o posledicama i proverite da li zaista odlazite svojom voljom; ako imate pravo na naknadu i ispunjavate uslov staža, prijavite se NSZ i podnesite zahtev u roku od 30 dana, da bi vam naknada pripala od prvog dana.

Ima li izuzetaka? Program viška zaposlenih i poništaj sporazuma

Program rešavanja viška zaposlenih nije izuzetak koji posle sporazumnog raskida vodi do naknade. Prema članu 67. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, ko se po odluci Vlade svojevoljno opredeli za isplatu veću od zakonske otpremnine, naknadu može ostvariti tek kada ponovo ispuni uslov staža. Sporazum potpisan pod pritiskom može se, odvojeno od toga, osporavati pred sudom.

Krenimo od programa, jer se oko njega najčešće greši. Član 67. stav 1. tačka 1. podtačka 1) Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti daje pravo na novčanu naknadu nezaposlenom kome je radni odnos prestao otkazom od strane poslodavca zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena – osim licima koja su se, u skladu sa odlukom Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viška zaposlenih, svojevoljno opredelila za novčanu naknadu ili posebnu novčanu naknadu u većem iznosu od visine otpremnine utvrđene Zakonom o radu. Svojevoljno opredeljivanje za veću isplatu je, dakle, isključenje iz prava, a ne put do njega.

Stav 2. istog člana to potvrđuje i stavlja ove zaposlene u isti položaj kao one koji su otišli svojom voljom ili krivicom: ako je radni odnos prestao svojevoljnim opredeljivanjem za otpremninu, novčanu naknadu ili posebnu novčanu naknadu po odluci Vlade, u većem iznosu od otpremnine utvrđene Zakonom o radu, pravo na naknadu od NSZ može se ostvariti tek ako se ponovo ispune uslovi iz člana 66 – najmanje 12 meseci osiguranja, neprekidno ili s prekidima, u poslednjih 18 meseci. Veća jednokratna isplata se, drugim rečima, plaća odricanjem od mesečne naknade.

Suprotan primer je običan otkaz zbog viška. Prema članu 160. Zakona o radu, zaposleni kome poslodavac posle isplate otpremnine iz člana 158. otkaže ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom ostvaruje i pravo na novčanu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu. Tu se vidi koliko je tanka granica: poslodavci ponekad nude sporazum umesto formalnog proglašenja viška, da bi izbegli i otpremninu i program. Ko takav sporazum potpiše olako, često ostane i bez naknade i bez otpremnine, pa je oprez na mestu.

Druga tema je poništaj. Sporazum o prestanku radnog odnosa može se osporavati pred sudom, ali prag je visok. U presudi Rev2 2125/2021 od 16. novembra 2022. Vrhovni kasacioni sud naveo je da se sporazum iz člana 177. Zakona o radu izuzetno može osporavati zbog mana volje – pretnje, prinude, prevare i bitne zablude – ali da to moraju biti ozbiljni nedostaci i nesumnjivo dokazani. Da uspeh nije nemoguć pokazuje presuda Rev2 4686/2022 od 29. marta 2023, kojom je Vrhovni kasacioni sud odbio reviziju poslodavca i potvrdio poništaj sporazuma kao nezakonitih, jer nisu bili proizvod slobodno, jasno i nedvosmisleno izražene podudarne volje, a zaposleni pre zaključenja nisu pisanim putem obavešteni o posledicama. Sam propust pisanog obaveštenja, međutim, ne znači da će sud sporazum poništiti: u predmetu Rev2 2125/2021 usmeno obaveštenje pre potpisa, uz pisano dostavljeno naknadno, nije bilo dovoljno za ništavost.

Posebno pazite na rokove. Rok od godinu dana nije stav suda, već pravilo Zakona o obligacionim odnosima: prema članu 111, ugovor je rušljiv kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana, a prema članu 117. pravo da se zahteva poništenje prestaje istekom jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti, odnosno od prestanka prinude – a u svakom slučaju istekom tri godine od dana zaključenja ugovora. Za radne sporove postoji i znatno kraći rok: član 195. Zakona o radu propisuje da zaposleni spor pred nadležnim sudom može da pokrene u roku od 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava. Zato ne računajte na godinu dana – ako sumnjate da je sporazum iznuđen, advokatu se obratite odmah i postupajte kao da imate 60 dana.

Da li vam pripada otpremnina kod sporazumnog raskida?

Kod sporazumnog raskida otpremnina se po pravilu ne isplaćuje – osim ako se izričito ugovori u samom sporazumu. Zakon o radu propisuje obaveznu otpremninu samo za višak zaposlenih (član 158) i za odlazak u penziju (član 119), ali ne i za sporazumni prestanak radnog odnosa.

Zato je otpremnina stavka o kojoj možete pregovarati pre nego što potpišete. Ako poslodavac insistira na sporazumu, ništa vas ne sprečava da tražite da se otpremnina izričito unese u tekst – u suprotnom, na nju nemate zakonsko pravo. Imajte pritom na umu šta stoji na drugom tasu: kod otkaza zbog prestanka potrebe za vašim radom, član 160. Zakona o radu vam uz otpremninu ostavlja i pravo na novčanu naknadu, dok ugovorena otpremnina u sporazumu to pravo ne vraća. To je još jedan razlog da sporazum čitate pažljivo i ne potpisujete ga pod pritiskom.

Da li vam pripada naknada za neiskorišćeni godišnji odmor?

Da – bez obzira na način prestanka radnog odnosa, pa i kod sporazumnog raskida, poslodavac je dužan da vam isplati novčanu naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor. Prema članu 76. Zakona o radu, naknada iznosi srazmerni deo prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, a prema članu 186. stav 2. istog zakona mora biti isplaćena u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa.

Ovo pravo ne zavisi od toga da li vam uopšte pripada novčana naknada od NSZ. Čak i kada sporazumni raskid isključuje pravo na naknadu za nezaposlene (o čemu je bilo reči ranije u tekstu), pravo na naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor ostaje netaknuto – jer proizlazi iz radnog prava, a ne iz propisa o osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Iznos se utvrđuje tako što se prosečna zarada koju ste ostvarili u poslednjih 12 meseci pre prestanka radnog odnosa srazmerno deli brojem dana godišnjeg odmora koje niste iskoristili.

Bitna, a često previđena pojedinost: prema članu 76. Zakona o radu, ova isplata pravno se tretira kao naknada štete, a ne kao zarada. To ima dve praktične posledice – prvo, ne ulazi u osnovicu za obračun eventualne otpremnine ili budućih davanja vezanih za zaradu; drugo, predstavlja posebnu, odvojenu stavku od bilo koje otpremnine koju ste dogovorili u samom sporazumu o raskidu. U 2026. godini poslodavci ovu obavezu ponekad izostave iz konačnog obračuna upravo zato što je reč o lako previđenoj stavci – proverite platni listić i konačni obračun pre nego što potpišete bilo šta.