Prodaja auta na ovlašćenje: rizici i bezbedan prenos

„Prodaj mi auto na ovlašćenje" — rečenica koju je čuo skoro svako ko je u Srbiji ikada kupovao ili prodavao polovan automobil. Ideja zvuči primamljivo: kupac plati, uzme ključeve i vozi, a niko ne ide kod beležnika ni u Poresku upravu, pa se preskaču i porez na prenos od 2,5% i troškovi overe. Kvaka je u tome što vlasništvo tako uopšte nije promenjeno. U očima države, vi ste i dalje vlasnik tog vozila — sa svim kaznama, računima i rizicima koji uz to idu.

Šta zapravo znači prodaja auta „na ovlašćenje"

Prodaja auta „na ovlašćenje" znači da kupac plati i preuzme vozilo, ali se vlasništvo formalno ne prenosi — u evidenciji MUP-a prodavac ostaje upisani vlasnik, dok kupac vozilo koristi samo na osnovu overenog punomoćja. Vlasništvo se menja isključivo prenosom u MUP-u, a ne davanjem ovlašćenja.

Punomoćje (ovlašćenje) je pravni dokument kojim vlasnik nekome dozvoljava da u njegovo ime raspolaže vozilom — da ga vozi, registruje, čak i proda dalje. Ali punomoćje ne menja ono ključno: ko je upisan kao vlasnik u jedinstvenom registru vozila koji vodi MUP. Zato „prodaja na ovlašćenje" pravno i nije prodaja, već pozajmljivanje sopstvenog imena.

Razlog zašto je ova praksa i dalje raširena je jednostavan — novac. Prenosom vlasništva kupac plaća porez od 2,5% i troškove overe ugovora, a punomoćje deluje kao prečica koja to zaobilazi. Ono što mnogi ne vide jeste da tu prečicu na kraju najskuplje plati upravo prodavac.

Zašto je „ovlašćenje" rizično — i za prodavca i za kupca

Dok vozilo ostaje upisano na prodavca, njemu stižu saobraćajne kazne i kazne za parkiranje, može ga teretiti regres osiguranja posle nezgode i gubi bonus u osiguranju. Kupac rizikuje da, ako prodavac premine, ne može da prenese vozilo dok se ne sprovede ostavinska rasprava, jer punomoćje prestaje smrću vlastodavca.

Rizici za prodavca su konkretni i mogu da traju godinama. Kazne snimljene kamerama — prolazak kroz crveno svetlo, vožnja žutom trakom — kao i kazne za nepropisno parkiranje automatski se šalju na adresu upisanog vlasnika iz baze MUP-a. Vi dobijate poziv za nešto što niste uradili.

Još ozbiljnije je pitanje osiguranja. Ako vozač pod dejstvom alkohola ili u bekstvu sa lica mesta izazove nezgodu, osiguravajuće društvo isplati štetu oštećenom, a onda regresom potražuje isplaćeni iznos — i to i od vozača i od zvaničnog, upisanog vlasnika. Uz to, dok je vozilo na vaše ime, gubite bonus: pri kupovini narednog automobila krećete od premijskog stepena 4, bez popusta, iako godinama niste izazvali nijednu nezgodu.

Ni kupac nije bezbedan. Prema tumačenju struke, punomoćje prestaje smrću vlastodavca. Ako prodavac premine, kupac ne može da prenese vozilo na sebe dok se ne sprovede ostavinska rasprava i ne utvrde naslednici, koji tek onda mogu da raspolažu vozilom. Automobil koji ste platili odjednom postaje deo tuđe zaostavštine.

Bezbedan prenos vlasništva korak po korak

Bezbedan prenos vlasništva ima jasan redosled: sačinite kupoprodajni ugovor, overite potpise kod javnog beležnika, obračunajte i platite porez na prenos apsolutnih prava, zaključite osiguranje na ime kupca i sprovedite prenos u MUP-u. Ceo postupak vezuje vozilo za novog vlasnika i skida odgovornost sa prodavca.

Redosled je važan: potvrda o plaćenom porezu i overen ugovor su uslov da MUP uopšte sprovede prenos. Overa potpisa se od 1. marta 2015. obavlja isključivo kod javnog beležnika (ranije u opštini ili sudu). Ako je novi vlasnik iz drugog registarskog područja, menjaju se i registarske tablice.

Koliko košta prenos — porez i overa

Porez na prenos apsolutnih prava pri kupoprodaji polovnog vozila između fizičkih lica iznosi 2,5% poreske osnovice. Od izmena Zakona o porezima na imovinu, u primeni od 31. marta 2022, plaća ga kupac putem samooporezivanja. Overa potpisa kod beležnika košta oko 648 dinara po potpisu.

Poreska osnovica za polovno vozilo ne uzima se iz oglasa, već se računa po formuli iz zvanične usluge na portalu eUprava: vrednost = (320 × zapremina motora u cm³ + 6400 × snaga motora u kW) × koeficijent starosti vozila. Podaci se čitaju iz saobraćajne dozvole, a stariji automobil dobija niži koeficijent, pa i nižu osnovicu.

Pokažimo na primeru. Za automobil zapremine 1.600 cm³ i snage 77 kW, vrednost pre umanjenja iznosi (320 × 1.600) + (6.400 × 77) = 512.000 + 492.800 = 1.004.800 dinara. Ta vrednost se zatim množi koeficijentom starosti, pa se na konačnu osnovicu primenjuje stopa od 2,5%. Ako, na primer, konačna osnovica ispadne 500.000 dinara, porez je 12.500 dinara. Prema Zakonu o porezima na imovinu, kupac porez sam obračuna i onlajn plati na portalu eUprava — karticom ili skeniranjem NBS IPS QR koda.

Troškovi overe su znatno manji od poreza. Po Javnobeležničkoj tarifi, jedan bod iznosi 180 dinara (uz PDV od 20%), pa overa jednog potpisa košta oko 648 dinara; za dva potpisa po primerku ugovora to je oko 1.296 dinara. U poređenju sa rizikom od regresnog zahteva osiguranja, koji ume da bude višestruko veći od cene celog automobila, ovo je najjeftiniji deo cele priče.

Dokumenta i rokovi za prenos u MUP-u

Za prenos vlasništva u MUP-u potrebni su overen kupoprodajni ugovor, lične karte prodavca i kupca, saobraćajna dozvola, nova polisa obaveznog osiguranja na ime kupca i dokaz o plaćenom porezu i taksama. Za vozila starija od sedam godina potreban je i važeći tehnički pregled.

Rokovi se lako previde, a probijanje roka nosi novčanu kaznu. Porez na prenos apsolutnih prava plaća se u roku od 15 dana od potpisivanja kupoprodajnog ugovora, preko portala eUprava. Registarske službe navode da je kupac dužan da prenos vlasništva u MUP-u sprovede u roku od 30 dana od overe ugovora; po Zakonu o bezbednosti saobraćaja, novi vlasnik je dužan da vozilo registruje na svoje ime ili ga odjavi.

Kada podnesete zahtev, izrada nove saobraćajne dozvole u proseku traje 7 do 10 dana, dok registarske tablice, nalepnicu i privremenu potvrdu o registraciji dobijate istog dana. Tehnički pregled je obavezan za vozila starija od sedam godina, kao i kada je registraciona nalepnica istekla.

Kako se prodavac može zaštititi

Najsigurnija zaštita za prodavca jeste da odmah sprovede prenos vlasništva. Ako to iz nekog razloga nije moguće, sledeći najbolji potez je da vozilo odjavi i skine tablice u MUP-u, čime prekida vezu svog imena sa vozilom. Preporučuje se i da obaveza prenosa bude upisana u sam kupoprodajni ugovor.

Ako kupac odugovlači sa prenosom, prodavac ima jak argument u ruci: pravo da vozilo odjavi. Odjavom i vraćanjem tablica prestaje odgovornost upisanog vlasnika za kasnije kazne i štete. Zato mnogi advokati savetuju da se u ugovor unese klauzula kojom se kupac obavezuje da prenos sprovede u roku od 30 dana, uz jasnu posledicu ako to ne uradi.

Poruka je jednostavna: nekoliko hiljada dinara i jedan odlazak kod beležnika i u MUP jeftiniji su od godina neizvesnosti, tuđih kazni i mogućeg regresnog zahteva. „Ovlašćenje" štedi novac danas, a naplaćuje ga — sa kamatom — sutra.

Ovaj članak ne zamenjuje pravni savet.

Da li ste se ikada zapitali zašto država uopšte dozvoljava „vožnju na ovlašćenje" ako sav rizik pada na prodavca — i kako bi izgledalo tržište polovnih automobila kada bi prenos vlasništva bio obavezan pri svakoj prodaji?