Gubitak prava na paušal: kada nastaje i prelazak na knjige

Gubitak prava na paušal nastaje u tri situacije

Preduzetnik paušalac gubi pravo na paušalno oporezivanje kada u kalendarskoj godini pređe promet od 6.000.000 dinara, kada uđe u sistem PDV-a ili kada počne da obavlja delatnost koja po zakonu ne može da bude paušalna, sve po članu 40 Zakona o porezu na dohodak građana (izvor: Paragraf). Svaki od tri okidača gasi paušal nezavisno od ostalih.

Prvi okidač je novac. Ako vam ukupan fakturisani promet u toku kalendarske godine pređe 6.000.000 dinara, više ne ispunjavate uslov za paušal. Da bi taj broj dobio pravu meru: prosečna bruto zarada u Srbiji u oktobru 2025. iznosila je 153.153 dinara, odnosno 110.670 dinara neto, prema Republičkom zavodu za statistiku. Limit od šest miliona godišnje odgovara zbiru od oko 40 prosečnih bruto mesečnih zarada. Prag, dakle, nije rezervisan za bogate: sve češće ga probijaju preduzetnici sa solidnim, ali ne i velikim prometom.

Drugi okidač je PDV. Onog trenutka kada postanete obveznik poreza na dodatu vrednost, paušal se gasi, bez obzira na to koliko iznosi vaš promet u kalendarskoj godini (član 40 stav 2 tačka 5). Treći okidač je vrsta posla. Zakon taksativno navodi delatnosti koje ne mogu da budu paušalno oporezovane, pa i preduzetnik sa malim prometom gubi pravo ako pređe na neku od njih.

Delatnosti koje po članu 40 stav 2 Zakona o porezu na dohodak građana ne mogu da budu paušalno oporezovane su, između ostalog:

• reklamiranje i istraživanje tržišta;
• trgovina na veliko i malo, hoteli i restorani, finansijsko posredovanje i aktivnosti u vezi s nekretninama;
• delatnost u koju ulažu i druga lica.

Limit od 6 miliona i PDV prag od 8 miliona nisu isto

Dva praga koja izbacuju iz paušala mere se na različit način, obaveza knjiga nastaje u različitom trenutku, a samo jedan ide preko rešenja Poreske uprave. Limit od 6.000.000 dinara računa se na promet u kalendarskoj godini, dok se PDV prag od 8.000.000 dinara meri klizno, na prethodnih 12 meseci.

Razlika je praktična, a ne akademska. Kada probijete limit od 6.000.000 dinara, nadležni poreski organ rešenjem nalaže vođenje poslovnih knjiga „od polovine tekuće godine ili od početka naredne godine“ (član 42 stav 5). Poreska uprava to primenjuje tako da prekoračenje u prvoj polovini godine znači knjige od 1. jula tekuće godine, a prekoračenje u drugoj polovini od 1. januara naredne godine. Kod PDV-a nema tog odlaganja: čim postanete obveznik, knjige vodite od tog dana i bez posebnog rešenja (član 42 stav 6). Sam ulazak u PDV je obavezan kada promet pređe 8.000.000 dinara u prethodnih 12 meseci, uz evidencionu prijavu poreskom organu u roku od 5 dana (članovi 33 i 38 Zakona o PDV).

Vredi znati i da bi se ovi pragovi mogli menjati. Poslovni sektor, kroz Sivu knjigu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Udruženje Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije, godinama traži da se paušalni limit podigne sa 6 na 8 miliona, a PDV prag sa 8 na 10 do 12 miliona dinara. Obrazloženje je da je inflacija „pojela“ iznos postavljen pre skoro decenije. Ministarstvo finansija dalo je pozitivne signale, ali izmena za sada nije u zakonu, pa i dalje važe pragovi od 6 i 8 miliona dinara.

Prelazak sa paušala na poslovne knjige: rokovi i zamka lične zarade

Kad izgubite paušal, prelazite na vođenje poslovnih knjiga i oporezivanje po stvarno ostvarenom prihodu, a najvažniji rok je 15 dana: toliko imate da preko portala ePorezi podnesete Obaveštenje o opredeljenju za isplatu lične zarade (član 33a Zakona o porezu na dohodak građana). Ko taj rok propusti, celu narednu godinu plaća porez i doprinose na ceo profit, bez mogućnosti da osnovicu umanji isplatom lične zarade.

U praksi prelazak na knjige znači da umesto fiksne paušalne obaveze počinjete da vodite prosto ili dvojno knjigovodstvo i porez plaćate po stvarno ostvarenom prihodu. Preduzetnik na knjigama plaća porez na prihode od samostalne delatnosti po stopi od 10 % na oporezivu dobit (prihodi minus rashodi). Ako se opredeli za isplatu lične zarade, na ličnu zaradu plaća porez od 10 % i doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Obavezu vođenja KPO knjige (knjiga o ostvarenom prometu), inače, imaju svi paušalci, pa je i to deo posla koji nastavljate, samo uz širu evidenciju.

Dobra vest je da povratak na paušal nije zatvoren. Ako promet ponovo padne ispod 6.000.000 dinara i delatnost je dozvoljena, zahtev za paušalno oporezivanje podnosite elektronski, do 31. oktobra tekuće godine za narednu godinu (član 42 stav 1). Poslednjim izmenama zakona država je omogućila da paušalci nakon probijanja limita odmah pređu na isplatu lične zarade. Time je uklonjena ranija zamka zbog koje su se preduzetnici služili „akrobacijama“, gašenjem i ponovnim otvaranjem delatnosti ili promenom šifara, da bi izbegli nepovoljan status.